Fotogrametrijski 3D modeli u arheologiji

U ovome članku donosimo kratki uvod u arheološku primjenu fotogrametrijskih 3D modela. Njihova primjena postaje sve lakša i proširenija, a u arheološkom smislu kvaliteta dokumentacije ili prezentacije samo raste. U svrhu produbljivanja znanja te razmjene iskustava i informacija, organizirana je fotogrametrijska radionica na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na kojoj su sudjelovali studenti arheologije i geodezije. Obrađena su dva aspekta primjene modela u arheologiji − izrada 3D modela lokaliteta i izrada 3D modela arheoloških artefakata. Model jednog predmeta na kraju je i animiran u specijaliziranom softveru te je na taj način obrađeno i područje arheološke prezentacije

Documenting an archaeological landscape and its features using a low cost UAV – Case study: Mravinca in Dubrovačko primorje

The primary goal of case study Mravinca was to doc- ument the current state of the prehistoric necropolis near Mravinca in Dubrovačko primorje. Using a low cost UAV system equipped with a compact camera proved to be more than enough to document individ- ual stone mounds as well as the whole area. A number of high and low altitude photograph sets were used to create 11 image based models of the mounds, and one model of the entire area (DTM). Besides documentational value, this way of recording data provided us with new sets of information which could be used to better understand the underlying archaeological data. The chosen area is geologically enclosed and the idea was to try to understand the basic spatial and volumetric relations between the mounds. Considering the wider area, and the fact that there are more than 600 stone mounds in the county of Dubrovačko primorje alone, this type of case study could be a ba- sis for further research

Fotogrametrijski 3D modeli u arheologiji

U ovome članku donosimo kratki uvod u arheološku primjenu fotogrametrijskih 3D modela. Njihova primjena postaje sve lakša i proširenija, a u arheološkom smislu kvaliteta dokumentacije ili prezentacije samo raste. U svrhu produbljivanja znanja te razmjene iskustava i informacija, organizirana je fotogrametrijska radionica na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na kojoj su sudjelovali studenti arheologije i geodezije. Obrađena su dva aspekta primjene modela u arheologiji − izrada 3D modela lokaliteta i izrada 3D modela arheoloških artefakata. Model jednog predmeta na kraju je i animiran u specijaliziranom softveru te je na taj način obrađeno i područje arheološke prezentacije

Upotreba bespilotnih letjelica u arheologiji

Bespilotne letjelice polako postaju vrlo bitan arheološki alat. Jednostavne manualne letjelice niskog cjenovnog ranga nam vrlo često mogu dati sasvim zadovoljavajuće rezultate. Ubrzavaju proces dokumentacije, daju nam odlične prezentacijske fotografije ili video, te nam u nekim slučajevima mogu poslužiti i kao alat za zračno pretraživanje terena. Svojom jednostavnošću, lakim upravljanjem i niskom cijenom lako konkuriraju drugim metodama fotografiranja na niskim visinama kao što su fotografiranje motkom, sa skele, s ljestava itd. Tehnološkim razvojem rotornih sustava, letjelice poput helikoptera, „kvadkoptera“, „heksakoptera“ i „oktokoptera“ su polako zamijenile dosadašnju praksu korištenja balona i cepelina na arheološkim istraživanjima. Bez obzira na njihove nedostatke kao što su kratko vrijeme leta i kratki domet, rotorne letjelice su se pokazale kao odličan alat na arheološkim istraživanjima zbog njihove vrlo dobre upravljivosti, mogućnosti vrlo niskog leta, te vertikalnog uzlijetanja i slijetanja. Kompliciraniji autonomni bespilotni sustavi se sastoje od same letjelice i kontrolne stanice na tlu, te su zbog količine i sofisticiranosti opreme u znatno višem cjenovom razredu od onih manualnih. Autonomni sustavi nam mogu donijeti kvalitetnije rezultate u puno kraćem vremenskom roku od manulanih, s kojima je često potrebno izvršiti i više letova kako bi postigli željeni rezultat. Bespilotne letjelice ove klase često imaju veću nosivost i samim time mogu nositi bolje i kvalitetnije senzore. One mogu dulje i dalje letjeti, te su često stabilnije i pouzdanije od manjih manualnih sustava. Odabir letjelice ili cijelog bespilotnog autonomnog sustava ovisi prije svega o financijskim mogućnostima, ali i o potrebama arheologa na terenu. Ovisno o metodama dokumentacije i željenim rezultatima arheolozi moraju prilagoditi svoje kriterije odabira letjelice, sustava kontrole i senzora svojim potrebama. Daljnjim razvojem na poljima digitalne fotografije, laserskih skenera i izrade fotogrametrijskih 3D modela, bespilotne letjelice će dobivati sve veću ulogu u arheologiji

De l’information au message: archéologie et médias en Serbie

U radu se razmatra slika o arheologiji i arheolozima koja se posredstvom različitih medija stvara u javnosti. Na osnovu analize sadržaja u kojima se kao tema javlja arheologija na društvenim mrežama i u novinama, pokazano je da se se arheolozi u javnosti percipiraju uglavnom kao inertni „skrivači” prave istine o prošlosti, a uzrok takve slike leži jednako u neobaveštenosti pripadnika medija kao i nespremnosti profesionalnih arheologa da sa njima komuniciraju. Na kraju je ponuđen nacrt dugoročne strategije kojom bi se postojeći jaz umanjio i javnost na kvalitetniji način upoznala sa misijom i društvenim značajem ove discipline.The paper discusses the image of archaeology and archaeologists created in the public by various media. On the grounds of analysis of the texts in which the subject of archaeology figures in newspapers and on social networks, it is demonstrated that archaeologists are mainly perceived in the public as inert “concealers” of the real truth of the past. The reason behind this is equally in the insufficient knowledge of the media, but as well in the reluctance of professional archaeologists to communicate. The paper offers an outline of long-term strategy to bridge the existing gap and inform the public about the mission and social relevance of the discipline.Lorsque la revue Illustrated London News avait présenté à ses lecteurs londoniens de l’époque géorgienne un article sur la Vinča préhistorique, accompagné d’une profusion de photographies, l’archéologie serbe était pour la première fois arrivée sur le devant de la scène européenne. Par rapport à ces années lointaines, l’espace médiatique est aujourd’hui fragmenté de façon multiple, et l’archéologie serbe s’est dans ces nouvelles circonstances paradoxalement déplacée du monde de la science dans l’espace brumeux et les chemins égarés de la pseudo-science et du sensationnalisme. Le développement de l’Internet a abouti à l’apparition des formes de communication tout à fait nouvelles, où les médias «officiels» rivalisent avec les nouvelles formes et la voix de ceux qui ne sont pas des journalistes professionnels se fait entendre dans l’espace public. Il faut particulièrement souligner que de nombreux «chercheurs» non qualifiés, des représentants de la pseudo-science, ainsi que des auteurs «invisibles» de toute une série des pages d’internet, de blogs et de forums, l’emportent dans la perception et l’interprétation du passé chez notre public. Ainsi les faits se transforment-ils en un message entièrement nouveau, déformé et inexact sur le passé et sur l’archéologie en tant que science. Il est certes possible de discuter sur les causes de tels phénomènes, mais il est plus important de mettre en lumière les conséquences, à savoir les deux images aussi troublantes que se fait majoritairement le public serbe des archéologues: 1. les archéologues sont inertes, paresseux et ne font pas leur travail. 2. les archéologues cachent volontairement la «vraie» vérité sur le passé. Les raisons du peu de connaissances du public sur le rôle de l’archéologie sont à chercher d’une part dans le niveau d’éducation générale, mais avant tout dans le fait navrant que les représentants des médias sont très superficiellement informés et en outre réticents à élargir leurs connaissances. D’autre part, le peu d’intérêt des archéologues professionnels de communiquer avec les médias et le public y a également contribué. Pour changer une telle situation, il est nécessaire d’accroître l’influence des archéologues et diminuer celle des médias, ce qui aboutirait à une sensibilisation du public sur l’importance du patrimoine archéologique et sur la mission sociale de l’archéologie. Les premiers pas d’une telle stratégie englobent: – la conduite des recherches au centre desquelles se trouvent les rapports entre l’archéologie et les médias; – une formation double à travers l’organisation des ateliers et des séminaires: a) pour les représentants des médias dans l’objectif de leur initiation à l’archéologie, d’une information plus objective sans sensationnalisme et d’une sensibilisation aux dangers des abus et des risques causés par une information inappropriée et b) pour les archéologues professionnels, afin qu’ils soient motivés de prendre part à une communication efficace avec les médias; – organisation des débats publics et des congrès scientifiques suivis par les médias; – production des films archéologiques, insuffisamment présents dans notre milieu. À la différence du reste de l’Europe, où il existe quelques festivals spécialisés, en Serbie il n’y a qu’un festival du film archéologique. Les festivals mis à part, les films archéologiques sont importants également comme matériel approprié pour l’éducation dans les institutions scolaires, avant tout les écoles primaires et secondaires. La production et la distribution du film archéologique est actuellement, et cela non seulement en Serbie, dans l’ombre des programmes stéréotypés et souvent pseudo-scientifiques des grandes chaînes de télévision par câble. C’est pourquoi notre attention sera orientée vers le film archéologique, non seulement au sens théorique, mais aussi par une introduction active des archéologues en tant que conseillers et interlocuteurs, mais avant tout comme auteurs

Diferencias de tiempo de reacción simple y electivo en los jóvenes karatecas de ambos sexos de distinto nivel de entrenamiento

Compared to adults, children have longer simple reaction time (SRT) and choice reaction time (CRT) to simple and choice visual stimuli. Based on the available data, it can be concluded that this occurrence could be due to correlation between age and the information processing speed. Other factors may have an impact, too, such as the shorter attention span which children may have. Some studies indicate that karate favors the development of cognitive functions, including the RT. Therefore, the aim of the current study was to determine whether there is a difference in simple and choice reaction time between boys and girls of preadolescent and early adolescent age on the basic and premastery level of karate training. Testing involved 78 participants divided into four subgroups, in accordance with the gender and the level of training, using a custom designed RT measuring software, developed in LabVIEW 2012 software package. A two-way analysis of variance (Two-way ANOVA) confirmed no differences between boys’ and girls’ SRT scores, while the significant differences were found at the mastery criterion subsample level. When it comes to CRT, the differences were found at the boys’ subsample level, as well as between genders on the basic level of training. It cannot be stated with absolute certainty whether the acquired differences are the result of karate training, some other physiological and cognitive phenomena or the maturation process. Consequently, the futher research should involve a broader sample – the population of the physically inactive, as well as the children involved in other sports.U poređenju sa odraslima, deca imaju sporije prosto (PVR) i izborno (IVR) vreme reakcije (VR) na prostu i izbornu vizuelnu draž. Na osnovu podataka iz dostupne literature, može se zaključiti da bi razlog mogla biti povezanost godina starosti sa brzinom obrade informacija, ali i da drugi faktori, poput slabije pažnje, na primer, mogu imati uticaja. Neka istraživanja pokazuju da karate favorizuje razvoj kognitivnih funkcija, uključujući i VR. Stoga je cilj ove studije bio da utvrdi da li između dečaka i devojčica preadolescentskog i ranog adolescentskog uzrasta, na učeničkom i predmajstorskom stepenu obuke u karateu, postoje razlike za prosto i izborno vreme reakcije. Testirano je 78 ispitanika podeljenih u četiri subgrupe, u odnosu na pol i stepen obučenosti, primenom posebno dizajniranog softvera za merenje VR, razvijenog u programskom paketu LabVIEW 2012. Dvofaktorskom analizom varijanse (Two-way ANOVA) utvrđeno je da nema razlika između rezultata dečaka i devojčica ostvarenih za PVR, ali da su one značajne na nivou subuzoraka po kriterijumu majstorstva. Kada je u pitanju IVR, razlike su utvrđene na nivou subuzorka dečaka, kao i između polova na učeničkom nivou obuke. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su dobijene razlike posledica treninga ili nekih drugih fiziološko-kognitivnih fenomena, odnosno procesa sazrevanja. Stoga bi buduća istraživanja morala da obuhvate širi uzorak - populaciju neaktivne, kao i dece uključene u druge sportove

Agrarian Relationships and Agricultural Production in The County of Bjelovarsko- Križevacka by the End of the 19th and the Beginning of the 20th Century

U tekstu se analiziraju odnosi i agrarna proizvodnja u Bjelovarsko-križevackoj županiji na prijelazu iz 19. u 20. stoljece. Moguce je ustanoviti da se udio agrarnog stanovništva u ukupnom stanovništvu zadržao u okviru prosjeka Hrvatske i Slavonije bez obzira na neka manja odstupanja što govori da je rijec o regiji s izrazitom agrarnom strukturom. Posjedovna struktura kao i u citavoj Hrvatskoj i Slavoniji pokazala je nepovoljne odnose obzirom na zastupljenost najveceg dijela sitnih i srednjih gospodarstva do 20 jutara. Cjelokupna proizvodnja ratarstva, vinogradarstva i stocarstva bila je na nivou tadašnjih elemenata potrebnih za brži razvoj. Temeljem svega iznesenog može se ocijeniti da je Bjelovarsko-križevacka županija imala gotovo sve karakteristike i tendencije koje nisu bitno odudarale od prosjeka Hrvatske i Slavonije, odnosno da je time pokazivala sve karakteristike gospodarske nerazvijenog podrucja u srednjoeuropskom kontekstu.The text analyses the agrarian relations and the agrarian production in the County of Bjelovarsko-križevacka from the turn of the 19th into the 20th century. It is possible to establish that the ratio of the agrarian population regarding the total population has kept its level within the average of Croatia and Slavonia, regardless of some minor deviations, which illustrate that a particular region has an exceedingly agrarian structure. The structure of estates in Croatia as well as Slavonia has shown some unfavourable relations regarding the representation of the largest part of small and middle economies with the area of up to 20 acres. The total of the agricultural, viticultural and cattle-breeding production was at the level of the contemporary agrotechnical measures and the tempo of its development was slowed down because of the lack of a whole series of elements necessary for a more rapid development. On grounds of everything that has been said, it can be judged that the county of Bjelovarsko-križevacka had almost all of the characteristics and tendencies that did not stand out from the average of Croatia and Slavonia to any larger extent, which means that that it showed all of the characteristics of an economically underdeveloped region in the context of Middle Europe. (Translated by Marina Bertovic

One unknown wartime document of the year 1915: the first diggings at the Banjska monastery

У раду се први пут објављује документ из архива Министарства просвете и црквених послова из августа 1915. године, у којем се налази предмет о аматерским ископавањима у Манастиру Бањској током којих је нађен и златни прстен приписан краљици Теодори. Овај документ је значајан утолико пре што је писан руком једног од директних учесника ових „откопавања”, и то непосредно по њиховом завршетку, што га чини знатно поузданијим од до сада углавном цитираног извештаја насталог осам година касније и из друге руке. Други, такође интересантан део овог предмета, представља стручно мишљење Милоја М. Васића о неопходности санкционисања и сузбијања нестручног истраживања „старина”, али и категоричном одбијању предлога налазача да се прстен из Бањске поклони престолонаследнику Александру Карађорђевићу.A document related to the amateur excavations in the medieval monastery of Banjska during 1915, found in the Archives of the Ministry of Education and Religious Affairs is published in this paper for the first time. During these diggings a golden ring, later attributed to Queen Teodora was found. This document is of great importance, since it was written by one of the participants in the excavations, immediately after their completion. This makes it more reliable than the other, indirect report, usually cited in the literature, written eight years later. Equally significant part of this case is expert opinion of Miloje M. Vasić, where he expressed the need for sanctioning improper excavations, and categorically refused finder’s proposal that the ring should be given to the Crown Prince Aleksandar Karađorđević

Non-agricultural Production in Bjelovar-Križevci County at the Beginning of the 20thCentury

U radu se analiziraju neke karakteristike nepoljoprivredne proizvodnje u Bjelovarsko - križevačkoj županiji početkom 20. stoljeća. Početkom 20. stoljeća Bjelovarsko-križevačka županija imala je sve karakteristike agrarnog područja, jer je u strukturi gospodarstva daleko najznačajnija djelatnost bila poljoprivreda. Uz nju relativno značajnija bila je obrtničko-proizvodna i uslužna djelatnost. Ova proizvodnja javila se u velikom broju gospodarskih aktivnosti, a najznačajnije su bile industrija odijevanja, prehrambena industrija, industrija željeza i metala, drvna industrija te svratištarska i gostioničarska djelatnost. U ovoj privrednoj grani prevladavala su sitna obrtnička poduzeća i radnje. Najveći broj poduzeća počivao je na radu samog vlasnika dok se angažiranje tuđe radne snage javljalo u malom opsegu. Primjena pogonske snage bila je malo zastupljena. Ovakva nepovoljna gospodarska struktura uzrokovala je iseljavanje većeg broja stanovnika, prvenstveno u područja Sjeverne Amerike. Sve navedene karakteristike ukazuju na relativno nisku razinu razvijenosti ove grane gospodarstva u Bjelovarsko-križevačkoj županiji u prvom desetljeću 20. stoljeća.At the beginning of the 20th century Bjelovar-Kriæevci county had all the features of an agrarian region, in its economic structure agriculture having the most important role. But service activities and handicrafts also contributed a great deal to the region’s prosperity. Clothes manufacturing, heavy industry, timber and wood industry as well as hostel and inn-keeping were outstanding production activities. What prevailed were small craftsman workshops that were mainly based on the owner himself while other people’s labour was engaged only sporadically. Such an unfavourable economic structure and a rather low level of industrial development resulted in vastscale emigration, mostly to North America

Experimental and FE Modeling Investigation of Spot Welded Thin Steel Sheets

The spot welded thin steel sheets specimens are experimentally and numerically examined in this paper. The two specimens are joined using Resistance Spot Welding (RSW) method. The spot-welded joints consist of three zones with different material properties. Change of material properties during the welding process is caused by mechanical and thermal loading. The mechanical properties of thin steel sheets are determined by several tension tests. The specimens are cut in three different directions regarding a rolling direction of the basic material plate. Shear resistance of the spot welded joints is experimentally examined on the universal testing machine by displacement-controlled tensile loading tests. The numerical analysis is performed by large-strain plasticity theory implemented into a Finite Element Method based software. Comparison of the Finite Element (FE) modeling and experimental results verifies the proposed stress integration algorithm and modeling technique as powerful tools for prediction of the spot-welded joint behavior